Građevinski sektor jedan je od najvećih poslodavaca fleksibilne radne snage u Srbiji. Projekti imaju jasno definisan početak i kraj, a potrebe za radnicima variraju po fazama gradnje. Zbog toga investitori i izvođači radova učestalo posežu za agencijskim modelima i ugovorima o delu umesto za stalnim zapošljavanjem.
Uobičajeni modeli angažmana u građevini
U građevinskom sektoru dominiraju dva modela:
- Agencijsko ustupanje zaposlenih — za fizičke radnike, zidare, armirače i vozače
- Outsourcing radne snage — za specijalističke usluge (elektroinstalacije, vodoinstalacije, fasade)
Privremeni ugovori do 120 dana koriste se za kraće faze projekta.
Bezbednost i zdravlje na radu
Građevinska gradilišta podležu striktnim propisima o bezbednosti i zdravlju na radu. Bez obzira da li je radnik direktno zaposlen ili ustupljen od agencije, investitor i izvođač odgovorni su za bezbednost na gradilištu. Agencijski radnik ima ista prava na zaštitu na radu kao i stalno zaposleni — u skladu sa principom jednakog tretmana.
Ograničenja trajanja i rotacija radnika
Agencijsko ustupanje u građevini ograničeno je na 24 meseca po radniku kod istog korisnika. Za dugotrajne projekte, korisnik mora ili direktno zaposliti radnika ili ga zameniti novim licem. Udeo agencijskih radnika ne sme preći 10% od ukupnog broja zaposlenih kod korisnika.
Troškovi agencijskog modela u građevini
Agencijska provizija u građevini zavisi od profila radnika i trajanja angažmana. Ukupni troškovi uključuju zaradu radnika, doprinose i agencijsku maržu. Detaljan pregled troškova dostupan je u vodiču Troškovi agencijskog angažovanja. Za procenu isplativosti modela pogledajte Kada se isplati agencijski model.