Sezonsko zapošljavanje odnosi se na angažovanje radnika za poslove koji se obavljaju u određenom dobu godine — najčešće u poljoprivredi, turizmu, građevinarstvu i prehrambenoj industriji. Srpski pravni okvir predviđa nekoliko mehanizama koji olakšavaju ovaj oblik angažmana u odnosu na klasični radni odnos.
Zakonska osnova za sezonski angažman
Sezonski radnici mogu biti angažovani putem ugovora o privremenim i povremenim poslovima do 120 radnih dana godišnje, ili putem agencijskog ustupanja za duže periode. Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju na sezonskim poslovima uveo je poseban, digitalizovani postupak koji važi za određene delatnosti.
Pojednostavljeni model za sezonske poslove
Za sezonske poslove u poljoprivredi, šumarstvu i ribarstvu Zakon o pojednostavljenom radnom angažovanju predviđa elektronsku evidenciju radnika. Poslodavac radnika prijavljuje putem mobilne ili web aplikacije pre početka rada — bez zaključivanja pisanog ugovora. Naknada se isplaćuje dnevno, a poreske obaveze su paušalizovane.
Poreske i administrativne olakšice
Sezonski radnik angažovan po pojednostavljenom modelu plaća fiksni dnevni doprinos koji uplaćuje poslodavac — bez obračunavanja poreza na dohodak po standardnim stopama. Ovo smanjuje administrativno opterećenje i ubrzava onboarding u kolosalnom obimu sezonskih angažmana. Radnik istovremeno stiče pravo na penzijsko osiguranje za dane rada.
Zaštita sezonskog radnika
Bez obzira na model angažmana, sezonski radnik ima pravo na bezbednost i zdravlje na radu, odmor tokom radnog dana i minimalnu naknadu. Ako je angažovan putem agencije, važe sva pravila o jednakoj zaradi i solidarnoj odgovornosti korisnika.
Kada je sezonski model pravi izbor?
Sezonsko zapošljavanje idealno je kada su potrebe strogo vremenski ograničene i predvidive. Poslodavci u turizmu i ugostiteljstvu često biraju outsourcing radne snage kao dopunu sezonskom modelu za stručne profile. Za komparaciju svih modela pogledajte vodič za poslodavce.